Zanimljive priče sa kampovanja

Kampovanje je prelepa aktivnost savršena za porodice i velika društva, koja vole prirodu i uživaju u čarima šuma. Ali svako ko je barem jednom bio na kampovanju zna da kampovanje može imati i drugu stranu: neko bi rekao zanimljivu, ponekad strašnu.

Pogledajte 2 zanimljive priče sa kampovanja koje smo izdvojili za vas!

Medo Brundo, ne ponašaj se ludo…

  • ” Prošlo leto, pošla sam sa momkom, po prvi put ikada, na kampovanje. Odlučili smo da iznajmimo auto iz najjeftinijeg rent a car-a u Beogradu koji smo mogli da nadjemo. Kada smo stigli na izletište bili smo jedini tamo, nije bilo nikoga sem nas. Nismo mislili da je to ništa čudno. Proveli smo prvi dan obilazeći okolne šumarke i kupajući se na obližnjoj reci. Uveče smo pekli marshmallow-e na vatri, kao u američkim flmovima koje smo gledali kao deca i zbog kojih smo zapravo oduvek i imali želju da odemo na pravo kampovanje van grada. Razapeli smo šator i ostatak večeri proveli smo brojeći zvezde padalice. U toku noći nismo primetili ništa čudno.

    Sutradan smo imali u planu da obiđemo klisuru reke, koje je bila u blizini, međutim do koje se moralo delom ići automobilom. Kada smo došli do svog rent a car-a, imali smo šta da vidimo. Na zadnjem sedištu automobila, spavao je mali medved, koji je za večeru izgrizao i pojeo jednu od guma. Tada nam je bilo jasno zašto je to izletište bilo prazno…”, Ana Krtić.

Lakomislenost je pojas za plivanje rekom života…

  • ” Kao dete sam sa roditeljima vrlo često išao na kampovanje. Kako tada nije bilo interneta i reklama na google-u da te navedu da izabereš pravo kamp mesto za svoju prikolicu, išli smo na svoju ruku i završavali u najdubljim delovima naših nacionalnih parkova, van kamp izletišta. Jednog leta, po istom tom planu, otišli smo na Frušku goru, i završili smo duboko u šumi, pored nekog potoka. Postavili smo prikolicu i kamp na samoj obali potočića i odličili da se prošetamo do obližnjeg manastira. Na putu do manastira uhvatila nas je strašna oluja, i ostatak popodneva proveli smo sa monasima koji su nas ugostili i sklonili od kiše. Kad se konačno vreme poboljšalo, krenuli smo nazad ka kampu.

    Voda, iz onoga što nam se činilo kao mali potočić, je nabujala, i potopila naš kamp. Bujica je odnela šator, koji smo našli 100m niz reku, zakačen za brvno u vodi. Prlikolica je bila potpuno potopljena, kao i svi naše zalihe hrane i tople garderobe za preostale dane. Nije neophodno reći da nam je kampavanje propalo i da smo morali da se vratimo nazad u grad. Od tad, kampujemo samo na proverenim kamp izletištima, a u šumu zalazimo samo dok se šetamo.”, Marko Stratimirović.
Reka u šumi